Дечја недеља у Српском Крстуру
17. 10. 2016
3.10.2016-7.10.2016.
“Нећу да бригам, хоћу да се играм”
Управо тако. Деца не треба да брину. Ипак, понекад нисмо свесни колико су деца забринута. Зато се сваке године у нашој малој школи обележава Дечја недеља, која ђацима одлаже бриге барем на недељу дана. Тада се одлажу сви контролни задаци, како би ученици били опуштени на дешавањима која следе после наставе. А дешавало се штошта...
Спортски дан
Већ у понедељак ђаци се спремише за дугу шетњу. План је био да се пешачи до Ђале и посете тамошњи ђаци. Међутим, време нам није било наклоњено и после наставе организоване су спортске активности. Завладао је тимски дух и жеља за победом.
 |
 |
|
Пројекција филма “Поп Ђира и поп Спира”
Наредног дана ученици 7. и 8. разреда гледали су филм “Поп Ђира и поп Спира”, који је снимљен по књизи нашег познатог писца и комшије, Стевана Сремца (не заборавимо да је Сремац рођен у Сенти). Овај роман представља огледало ондашње војвођанске средине и уједно је његово најпопуларније дело.
 |
 |
Радионица: правимо маске
У исто време, у нижим разредима одвијале су се радионице. Учитељи, наставници и ученици почели су да сецкају, буше и мацкају. Правили су маске. Било је ту свакојаких ликова и фрикова. Труд који је у све то уложен морао је бити забележен...
Све у свему, овако је то изгледало...
 |
 |
|
 |
||
Маскенбал
У среду су нам дошли гости из вртића. Било је урнебесно смешно. Чак су и васпитачице биле маскиране! Прошетали су ходницима наше школе као мали манекени, а ученици су их награђивали аплаузима на сваком кораку.
Пријем првака у Дечји савез Србије
Програм поводом пријема првака у Дечији савез Србије приређен је у четвртак. Учествовали су ученици II, III, IV, V и VII разреда. Већи део програма изводили су ученици нижих разреда, стога није ни чудо што су се прваци одушевили. Неко је био воћка, а неко бркати Вук (Караџић, наравно :) ). Певали су, загонетали, рецитовали и глумили. Разгалила су се ту и нека одрасла срца. Као по обичају, ову приредбу посећују и мештани: тате, стрине, тете, маме, баке, деке...
 |
 |
 |
 |
“Љубимци се воле више од школе”, рече једно дете на изложби кућних љубимаца. У петак су ђаци доносили и доводили кућне љубимце. Носили су зечеве, папагаје, маце и куце, а доводили псе који више нису за кутије. :)
“Велики омогућавају малима да не бригају, већ само да се играју”
Потом су наставници решили да себи дају мало одушка и оду на отварање школског дворишта у Ђали, кад тамо - предиван призор! Учитељи, помоћни радници, ђаци и мештани, имали су пред собом тежак задатак. И успели су! Школско двориште постало је игралиште.
 |
 |
Литерарни конкурс на тему “Нећу да бригам, хоћу да се играм” трајао је током целе Дечје недеље. Прва три места заслужиле су ученице: Ивана Петровић, Јована Беланчић и Марина Милићев.
“Нећу да бригам, хоћу да се играм”
ПРВО МЕСТО - Српски Крстур
Питају ме сви шта хоћу,
да л’ хоћу немир или самоћу?
Не, ја хоћу да се играм,
а не да бригу бригам.
Ја хоћу да се забавим.
Нећу да се порезима бавим.
Још сам дете и не дам
да ми снови одлете
попут птице;
Игре су слике,
а не скице.
Име и презиме: ИВАНА ПЕТРОВИЋ, VIa Српски Крстур
ДРУГО МЕСТО - Српски Крстур
Нећу да се бринем,
јер све могу да стигнем.
Учим вредно сваки дан,
па се после играм.
Ја сам дете и играти се волим,
јер уз игру бриге све заборавим.
Име и презиме: ЈОВАНА БЕЛАНЧИЋ, VIa
ТРЕЋЕ МЕСТО - Српски Крстур
Нећу да бригам,
хоћу да се играм;
сад ме игре зову,
да оставим школу.
Ми смо добра деца,
не желимо кеца.
Ови дивни наставници
баш су добри пословници.
Ова лепа недељица,
моја љубитељица,
жели да се дружимо
и најлепше уживамо.
Име и презиме:
МАРИНА МИЛИЋЕВ, VIa
Д.К.